E da, shto se tiche "onog mog" Pomirili smo se....I poslednja dav meseca smo preshli jako gadan period, sada je sve ok! Kako je i bilo na pochetku....Super nam je....Srecni smo...
Oboje smo se drastichno promenili, vishe razgovaramo o ozbiljnim stvarima, shvatili smo se i skontali skroz....Imamo uzajamo poverenje, ljubav, podrshku....Ma kao u bajci nam je....A i za par dana ce nam biti godinu dana kako smo zajedno!
Imam ga pored sebe, samo njega...On mi je ostao najbitnija osoba u zhivotu....Srecna sam sa njime...Volim ga puno..... Pisacu vam o njemu i nashoj vezi...To je jako zanimljiva pricha!
:):) Zasada toliko! CMOK
Ja sam skoro i zaboravila da sam ovde pochela neshto da kuckam, dok me drugarica nije nazvala i rekla mi da je nashla moje blogove ovde..........E pa ljudi moji, vracam se ja, i ako nisam bash ni bila ovde neshto preterano...al eto me.....Tu sam... Tamara hvala ti puno shto si me podsetila na ovo....
Eh, ta Tamara...Ludo dete skroz, al' bash je dobra....Zhao mi je samo shto se nismo bash dugo chule, pre smo bile najbolje drugarice, svaki dan se zivkale i bile na telefonu po pola sata prichajuci jedna drugoj svashta....Al' sve se promenilo....Ja na jednu stranu, ona na drugu...I jbga...Nadam se samo da cemo mi opet biti kao pre..........
Ovaj blog cu posvetiti prvenstveno njoj...
Shetkajuci tu po kraju, chujem onaj glupi zvuk mog fona kad mi stizhe poruka, chitam ja...Pa de si ti likusho moja, zvala sam te, ali mi je tvoj tata rekao da nisi kuci...I kontam ko bi to mogao da bude, ....Ko mene tako naziva, likusho??? zapitala sam se odmah.....I nish' doshla ja kuci , nazvala taj broj...(menjala sam fon, pa mi neki brojevi ostali na drgom fonu i tako) ...I zachudila sam se....Na drgoj strani zhice, Tamara...Reche mi ona kako me je nashla ovde na blogu, i setila me se, pa me nazvala...I tako malo smo prichale..I pitala me je da li sam raskinula sa "onim mojim"...........poshto je to prochitala oko toga ovde neshto.......Al' to je druga pricha....
E Tamarice moja.....Moracemo da nadoknadimo sve to vreme shto smo bile razdvojene..
Stvarno je ona kul osoba...Lolim je ko sekicu!!!!! :) Samo, jbga...mala svadja je prouzrokovala tu nashu radvojenost...
Ona je zaista dobra osoba, ishla sam sa njom u osnovnu, znamo se dugo, dugo...I ako se nekad nismo slagale....Al' kad smo se skontale, zblizhile smo se dosta...Eh, Tamisha, secash se kroz shta smo mi sve prolazili, kako smo se glupirale, smejale, zezale...I gde je to nestalo sada? Daj bre, da se vrnemo mi na stare dane...Pa da opet izlazimo...odemo tako bzvz na picence, kafu, chaj.....Da se proshetamo i shmekamo neke tipove...Da obnovimo nashe prijateljstvo, jer vredi...Meni je bash bilo drago kad si me nazvala.....To nije bio poziv: "e sanja aj dodji trebash mi, aj donesi ovo-ono" to je bio onaj poziv koji mi je bio potreban....Da me se neko seti i pita kako sam....Majke mi, poshto sam u nekom bedaku, to shto si me se setila mi je jako dobro doshlo...Uchinila si me srecnom tim pozivom! Ajde sada lepo, zvrcni me svaki dan, kao pre...Chito oni da vidish shta ima, i ako znash da nema nishta....
:):) Stvarno moramo opet da budemo super. Nedostajala si mi mala bre...Nedostajalo mi je to nashe druzhenje i duge spike...Nikada nismo imale minutu cutanja, uvek smo blebetale o svim mogucim glupostima....Sad mi to nedostaje...Kad se setim svega toga......:):)
E pa Tamarice moja, obecavam ti da cemo se opet tako lepo druzhiti i zezati...I da cemo mi opet biti super...Znash i sama da vredi nashe prijateljstvoo...I ovako, slichne smo dosta...
Ljubim te i volim punooooooooooooooooooo!!!!!!!!:)
Zasho raskid sa dechkom toliko boli? Upravo sam se posvadjala sa dechkom....bash bsh jako! i sad necu da se skidam sa neta, samo da ne razmishljam o tome... Choveche, za mene rech "voleti" je uvek bila jedna samo ne bitna i ne znachajna rec, i nikada mi nije nishta znachila....Sve dok nisam njega srela! Divnih 9 meseci se zavrshilo! I ako me bole njegove rechi...Jaoooj...A do juche je sve bilo koliko-toliko dobro....Zashto? Zashto je zhivot tako surov! Imala sam samo njega, jedinu osobu do koje mi je stalo, sa kim sam sve delila, sa kim sam se smjela, plakala, radovala...I sad nema toga vishe, Nema nas! Nas dvoje koji smo bili jachi od svega, i samo zbog jedne gluposti!Divno poznanstvo se zavrshilo, gotovo je...Nema nas...JAoooj...tuge! Ne mogu da izdrzhim ovo... ON mi je bio sve, jedini koji me je i razumeo, i koji me je promenio skroz....Nauchio me nekim zhivotnim putevima! Da ne verujem svima, da ne budem naivna...I sad ga nema........Ajoj...ne mogu ni da pishem vishe koliko mi suze oblivaju lice...
Hmmm.....konachno ja nashla malo vremena da neshto kuckam.... Mada, jako sam nerasplozhena u poslednje vreme, ne znam....Mozhda zbog vremena, ili pms-a...mada ne traje to dva meseca...Al, opet...Tako se nekako chudno osecam...neshvaceno...Kao da mi nehto ne da mira...Chesto se nerviram...zbog glupih sitnica...Evo, npr. juche kada sam htela da izadjem, malo da se proshetam, vidim dechka...ja lepo i kulturno pitam moje da li mogu da ostanem duzhe u centru..I oni meni kao: "shta to 3? jel? ne mozhe tako dugo, u 12 da si kuci"....ajoj...toliko sam poludela zbog tog "odredjenog vremena"...i sad ja kao cenkam se..ajde do 1...i daju mi..E sad, naravno, kao i svaki put, ostanem duzhe,i ushunjala se u kucu oko 2..a jutros me keva budi u pola 6 i vrishti na mene...Auuu....ja ne kontam zashto roditelji toliko zabranjuju! Eh....problem je u tome shto jedino ja imam odredjeno vreme, a svi ostali iz mogu drushtva mogu da ostanu koliko zhele.. Mozhda je, kontam, to stvar toga shto je u njihovo vreme bilo drugachije, pa me vaspitavaju na taj nachin kako su njih njihovi roditelji vaspitavali...Mislim, 16 mi je...Ali ja sam imala te tzv. zabrane josh i kad sam bila klinka....Igrali zhmurke svi mi, svi mogli da ostanu do 10, jedino ja moram da sam kuci u 9..I tako to stalno...I kazhu mi kad napunim 18 mogu da radim shta hocu! Jesam ja, od vecine moje generacije mnogo zrelija.I ako mi to svi govore, znam i sama! Ali ne mogu da iskuliram te zabrane...I non-stop mi neka frka oko shkole, mislim...stalno mi govore kako moram dobro da uchim, i onda cu imati sve...I ok, ajde ja po njihovom....I ok u shkoli sve, sve super, i ja ajde za vikend malo da se opustim, kad ono opet, pa poludim i namerno necu da uchim, svadjam se stalno...Ono...Ma...jedva chekam da zavrshim srednju i odem u NS...Ne treba mi niko! Moji su izgubili poverenje jos kad sam bila 7 razdred, i kad sam pchela sa glupiranjem.i pravila svakakva sranja..Starije drushtvo, cigarete....izlasci u dikoteke(tada kad sam ja izlazila, niko nije od moje generacije ishao na takva mesta)... I svidjalo mi se to! Medjutim, sad mi dosadilo to sve, odem ponekad na neke zhurke...I sve to stoji, smirila sam se....Drugachija sam sada...Al' opet to odredjeno vreme ubija! Nervira toliko da se svadjam sa svima zbog mojih! Zhelim da se to promeni! Evo, razmishljala sam, sad cu malo da iskuliram, nadam se da ce me shvatiti ostali iz drushtva i dechko...Samo da bi moji malo iskulirali sa tim! Namerno cu da budem kuci, i sve to...Ali, znam sebe, necu moci izdrazhati dugo! I stavrno ne znam shta da radim vishe... Oktobar/Novembar mi je uvek pun nervoze....Samo se bojim da zbog svog tog nerviranja ne izgubim drage ljude...Jer sam stvarno postala jako nepodnoshljiva, i sebi i dugima :(
e ovako.....ja sam Sanja......Iz Kule sam....ovde sam sluchajno zalutala, i ovo je za probu da vidim kako ce da funkcionishe.....Dok se ne snadjem, pa cu onda pocheti da kuckam!!!! :):)