Chupka!

Hmmm.....konachno ja nashla malo vremena da neshto kuckam.... Mada, jako sam nerasplozhena u poslednje vreme, ne znam....Mozhda zbog vremena, ili pms-a...mada ne traje to dva meseca...Al, opet...Tako se nekako chudno osecam...neshvaceno...Kao da mi nehto ne da mira...Chesto se nerviram...zbog glupih sitnica...Evo, npr. juche kada sam htela da izadjem, malo da se proshetam, vidim dechka...ja lepo i kulturno pitam moje da li mogu da ostanem duzhe u centru..I oni meni kao: "shta to 3? jel? ne mozhe tako dugo, u 12 da si kuci"....ajoj...toliko sam poludela zbog tog "odredjenog vremena"...i sad ja kao cenkam se..ajde do 1...i daju mi..E sad, naravno, kao i svaki put, ostanem duzhe,i ushunjala se u kucu oko 2..a jutros me keva budi u pola 6 i vrishti na mene...Auuu....ja ne kontam zashto roditelji toliko zabranjuju! Eh....problem je u tome shto jedino ja imam odredjeno vreme, a svi ostali iz mogu drushtva mogu da ostanu koliko zhele.. Mozhda je, kontam, to stvar toga shto je u njihovo vreme bilo drugachije, pa me vaspitavaju na taj nachin kako su njih njihovi roditelji vaspitavali...Mislim, 16 mi je...Ali ja sam imala te tzv. zabrane josh i kad sam bila klinka....Igrali zhmurke svi mi, svi mogli da ostanu do 10, jedino ja moram da sam kuci u 9..I tako to stalno...I kazhu mi kad napunim 18 mogu da radim shta hocu! Jesam ja, od vecine moje generacije mnogo zrelija.I ako mi to svi govore, znam i sama! Ali ne mogu da iskuliram te zabrane...I non-stop mi neka frka oko shkole, mislim...stalno mi govore kako moram dobro da uchim, i onda cu imati sve...I ok, ajde ja po njihovom....I ok u shkoli sve, sve super, i ja ajde za vikend malo da se opustim, kad ono opet, pa poludim i namerno necu da uchim, svadjam se stalno...Ono...Ma...jedva chekam da zavrshim srednju i odem u NS...Ne treba mi niko! Moji su izgubili poverenje jos kad sam bila 7 razdred, i kad sam pchela sa glupiranjem.i pravila svakakva sranja..Starije drushtvo, cigarete....izlasci u dikoteke(tada kad sam ja izlazila, niko nije od moje generacije ishao na takva mesta)... I svidjalo mi se to! Medjutim, sad mi dosadilo to sve, odem ponekad na neke zhurke...I sve to stoji, smirila sam se....Drugachija sam sada...Al' opet to odredjeno vreme ubija! Nervira toliko da se svadjam sa svima zbog mojih! Zhelim da se to promeni! Evo, razmishljala sam, sad cu malo da iskuliram, nadam se da ce me shvatiti ostali iz drushtva i dechko...Samo da bi moji malo iskulirali sa tim! Namerno cu da budem kuci, i sve to...Ali, znam sebe, necu moci izdrazhati dugo! I stavrno ne znam shta da radim vishe... Oktobar/Novembar mi je uvek pun nervoze....Samo se bojim da zbog svog tog nerviranja ne izgubim drage ljude...Jer sam stvarno postala jako nepodnoshljiva, i sebi i dugima :(